Rečnik pojmova

Potpomognuta migracija je premeštanje populacija i vrsta van njihovog prirodnog staništa, uz pomoć čoveka, sa ciljem ublažavanja klimatskih promena. Kada dolazi do klimatskih pormena, vrste imaju nekoliko opcija da prežive: ili se prilagođavaju novim uslovima staništa ili migriraju na mesta sa odgovarajućim uslovima. Vrste mogu ujedno i da se adaptiraju i da migriraju, ali ti procesi mogu potrajati nekoliko generacija (nekoliko vekova ili celih milenijuma). Neusklađenost između procesa klimatskih promena i prirodnog prilagođavanja vrsta i/ili migracija imaće ogromnan uticaj na rast i sastav šuma. Potpomognuta migracija pomaže drveću da se uskladi sa promenjivim staništem i da ispunjava ekonomske, ekološke i društvene ciljeve. Na primer, orijentalna bukva (Fagus sylvatica subsp. orientalis (Lipsky) Greut. & Burd) je predložena za potpomognutu migraciju kako bi zamenila evropsku bukvu osetljivu na sušu (Fagus sylvatica L.) na kritičnim mestima. Pogledajte naša istraživanja o orijentalnoj bukvi ovde - Istraživanje 1 and ovde - Istraživanje 2.

Proces sakupljanja semena bez razlikovanja po matičnom (roditeljskom) stablu. Ovo je uobičajena praksa za mnoge rasadnike i institucije u šumarstvu jer se na taj način osigurava genetska raznolikost semena. U slučaju bukve, obično se na šumsko tlo postavi mreža i sakupi seme koje padne na nju. Ručno protresanje grana uz pomoć užeta i kuke sa zemlje ili uz pomoć penjača koji protresaju grane kako bi zreli podovi opadali. U slučaju jele, potrebno se popeti na stabla kako bi se skupile šišarke sa semenom različitih matičnih stabala koji se zatim mešaju. Seme različitih vrsta se može lako razlikovati, ali poteškoće mogu nastati kada su prisutni hibridi.

Proces setve semena direktno na mesto gde će se razviti potpuno odrasla jedinka. Navedeni proces se razlikuje od uobičajene prakse setve, gde se sadnice iz rasadnika presađuju iz rasadnika na konačnu lokaciju. Direktna setva semena je proces blizak prirodi, jer je slična prirodnoj regeneraciji, i razlikuje se jedino u delu što se seme stavlja na tlo uz pomoć čoveka nakon odgovarajuće pripreme tla. Direktna setva semena ima nekoliko prednosti:

• nema troškova povezanih sa gajenjem sadnica u rasadnicima,

• omogućava nesemtan razvoj korena sadnica,

• izbegava šok presađivanja i

• podstiče optimalno prilagođavanje sadnica ulovima staništa.

Svaka vrsta se sastoji od jedinki koje imaju jedinstven DNK kod koji nosi posebne važnosti za svaku jedinku, a koje se odnose na rast i razvoj, reporodukciju i osetljivost na bolesti i promene staništa. Skup jedinki koje se ukrštaju naziva se populacija. Šumska sastojina kojom se ne gazduje može da se smatra populacijom. Genetska raznolikost populacija šuma je varijacija među njenim članovima u smislu njihove DNK. Najčešće ne možemo posmatrati celi DNK sled pojedinaca (jer su vrlo dugi i skupi za tumačenje), pa se umesto toga genetska raznolikost aproksimira pomoću genetskih markera, koji predstavljaju kratke segmente DNK koji se lako mogu dobiti za veliki broj pojedinica.

Pristup "mikro-vrta" nastao je upravo na inicijativu projekta MyGardenOfThrees sa ciljem evaluacije vrsta, provenijencija i matičnih stabala. Ovaj pristup se može posmatrati kao "test distribuiranih provenijencija" jer se umesto upotrebe nekoliko velikih testnih površina, koristi stotine malih površina. Glavna prednost ovog pristupa je da se mogu direktno testirati mnoge kombinacije porekla (genetsko poreklo) i uslova staništa. Imajući u vidu da se izvedba provenijencija procenjuje u širokom rasponu staništa, razultati zapažanja mogu da se generalizuju na velikim površinama.

Testovi provenijencija predstavljaju eksperimente koji upoređuju rast semena različitikog porekla na zajedničkom staništu. Provenijencija je lokacija ili grupa lokacija vrlo sličnih ekoloških uslova. Testovi provenijencija se koriste kako bi se utvrdilo da li su stabla prilagođena uslovima staništa na mestu na kome rastu. S obzirom da ovi eksperimenti testiraju svaku provenijenciju na samo jednoj ili najviše nekoliko lokacija, rezultati zapažanja se ne mogu generalizovati na druga staništa, već samo na stanište gde je sprovedeno istraživanje.